Postoji mačka koja voli da pliva, i ime je dobila po jezeru u kom to radi
U istočnoj Turskoj, oko jezera Van, ribari se odavno ne iznenađuju kad im se pored čamca, u samoj vodi, pojavi mačka koja pliva. Meštani je zovu prosto "mačka koja pliva", i to nije turistička legenda. Turski van je jedna od retkih rasa na svetu kojoj voda ne samo da ne smeta, nego joj i prija.
Za ogromnu većinu mačaka to zvuči kao naučna fantastika. Mokra mačka je po pravilu nesrećna mačka, a razlog za to seže mnogo dublje od hira ili mušičavosti.
Za većinu mačaka i kap vode van posude je razlog za oprez
Odakle taj otpor zapravo dolazi
Domaća mačka vodi poreklo od afričke divlje mačke, Felis lybica, životinje navikle na sušna područja severne Afrike i Bliskog istoka. U tom okruženju velike količine vode gotovo da nisu postojale, pa se plivanje nikad nije razvilo kao koristan instinkt. Mokro krzno je, uz to, teško i sporo se suši, što mačku usporava baš u trenutku kad bi joj brzina najviše trebala. Za životinju čiji opstanak zavisi od iznenadnog sprinta i skoka, to je sasvim dovoljan razlog da vodu izbegava po svaku cenu, decenijama i generacijama unazad.
Van nije jedini izuzetak
Turski van ima gustu, poludugu dlaku sa runom koje je gotovo nepromočivo, slično patkinom perju, pa voda ne prodire do kože onako brzo kao kod drugih rasa. Generacijama je uz to živeo u vrelim letima istočne Anadolije, gde je jezero bilo najbliži izvor rashlađenja. Taj obrazac ponašanja se, izgleda, zadržao u rasi do danas.
Dok većina mačaka izbegava i kap vode na šapi, turski van u rodnom kraju veselo skače u jezero, kao da niko iz njegove vrste nije dobio to obaveštenje.
Mejn kun takođe ima poludugu, delimično vodoodbojnu dlaku, nasleđe iz vremena kad je rasa, prema predanju, radila kao brodska mačka u lukama Nove Engleske. Mnogi primerci rado čačkaju šapom po posudi za vodu ili prate mlaz iz slavine sa neskrivenom radoznalošću, umesto da beže od njega.
Bengal ide korak dalje od svih. Njegov predak, azijska leopard mačka, lovi po plićacima i potocima jugoistočne Azije, pa je udobnost oko vode praktično upisana u genima. Anketa među vlasnicima bengalskih mačaka pokazala je da čak 79,7 odsto njih redovno igra sa vodom, neki toliko uporno da vlasnici moraju da im fizički ograniče pristup slavini ili tuš kabini kako im mačka ne bi svakodnevno kvasila kupatilo.
Nasleđe brodske mačke: mejn kun se retko trza od vlage
Kako prepoznati "vodeni gen" kod svoje mačke
- Igra se šapom po ivici posude pre nego što uopšte popije vodu.
- Prati vas u kupatilo i sedi na ivici kade dok se puni, umesto da beži iz sobe.
- Gleda pravo u mlaz iz slavine, ponekad pokušava da ga uhvati šapom.
- Ne trza se kad joj šapa slučajno dodirne vlažnu površinu.
Ako ipak mora da se okupa
Većina mačaka, čak i onih bez posebnog dara za vodu, s vremena na vreme mora da se okupa, zbog kože, parazita ili jednostavno nesreće u koju su same upale. Nekoliko stvari tu prave razliku: voda mora biti mlaka, nikako vrela ni hladna, sesija kratka i mirna, a ušne školjke zaštićene od direktnog mlaza. Sušenje peškirom odmah po izlasku iz kade nije kozmetika, nego nužnost, jer mačji organizam mnogo teže reguliše telesnu temperaturu kad je krzno potpuno mokro.
Čak i kod tolerantne mačke, potrebno je nekoliko sati da se telesna temperatura vrati u normalu, pogotovo ako nema tu srećnu vodoodbojnu dlaku kao van ili mejn kun. Zatvoren, mekan prostor tada pomaže brže nego obično ćebe razbacano po podu, jer zadržava toplotu oko tela umesto da je pušta da se rasprši po sobi. Kod nas u ZampaHouse-u primetili smo da mačke posle kupanja same odlaze pravo u Felino kućicu, ne na najbliži jastuk, baš zbog tog zatvorenog, mirnog prostora.
Zatvoren prostor pomaže mački da brže povrati telesnu toplotu posle kupanja
Ako vaša mačka spada u ogromnu većinu kojoj i kap vode kvari dan, to nije mušičavost nego nekoliko desetina hiljada godina evolucije koja joj to šapuće. A ako je slučajno jedna od retkih koja voli da pljuska po lokvi ili prati svaki mlaz iz slavine, samo znajte da je u dobrom društvu, baš kao mačke sa obala jezera Van.