Zašto se male rase pasa tresu i kad to nije od hladnoće

Kad mala rasa pasa počne da drhti, prva pomisao devet od deset vlasnika je - smrzava se, treba mu džemper. Realnost je malo složenija: hladnoća je samo jedan od najmanje pet mogućih razloga, i nije uvek ni najčešći. Čivave, jorkširski terijeri, pomeranci i slične rasice tresu se iz razloga koji nemaju nikakve veze sa temperaturom - a bar jedan od njih zaslužuje ozbiljnu pažnju.

Zašto baš sitni psi drhte češće

Postoji jednostavan fizički razlog. Što je telo manje, veći je odnos površine kože prema ukupnoj masi - što praktično znači da mali psi gube toplotu mnogo brže od velikih. Čivava u prostoriji gde je vlasniku sasvim prijatno može aktivno da se bori sa hladnoćom, dok labrador pored nje uopšte ne registruje temperaturu. Manje masti ispod kože i tanje krzno dodatno pojačavaju razliku.

Kad drhtanje nema veze sa temperaturom

Uzbuđenje je čest, bezopasan uzrok - pri dolasku vlasnika kući, pred šetnju, kad zazvoni interfon. Prolazi za par minuta i ne treba brinuti. Strah i anksioznost su ozbiljniji: kod vatrometa, grmljavine ili usisivača, drhtanje ide uz spušten rep, sakrivanje i lizanje usana. I bol se često manifestuje kao drhtanje, naročito ako je praćeno apatijom, odbijanjem hrane ili šepanjem - tu nema čekanja, ide se kod veterinara.

Razlika se najčešće vidi u ostatku govora tela. Pas koji se smrzava obično traži toplije mesto - sklupčava se, traži krilo ili deku, uši su mu opuštene ali ne prilepljene uz glavu. Pas koji drhti od straha ima zategnuto telo, spušten rep, uši zalepljene uz glavu i često pokušava da se sakrije. Uzbuđenje, s druge strane, prati opušteno mahanje repom i skakutanje - sasvim druga slika.

Činjenica koju malo ko zna

Kod štenaca i odraslih pasa lakših od dva kilograma, drhtanje ponekad signalizira hipoglikemiju - pad šećera u krvi. Zalihe glikogena u jetri su kod njih toliko male da već jedan preskočen obrok, pogotovo u kombinaciji sa igrom ili hladnoćom, može izazvati slabost, tresenje, gubitak koordinacije, pa i dezorijentisanost. Kod velike rase to je gotovo nezamislivo, ali je kod čivave ili jorkšira dovoljno čest razlog zašto veterinari savetuju tri do četiri manja obroka dnevno umesto dva velika, naročito u prvim mesecima života.

Kako da pomognete kod kuće

• Obucite ga kad zatreba. Ako pas počne da drhti već posle par minuta napolju, tanak kaputić pri jesenjim i zimskim šetnjama nije maza, nego neophodnost za rasice ovog tipa.
• Delite obroke. Kod štenaca i pasa ispod dva kilograma, tri do četiri manja obroka umesto dva velika drže šećer u krvi stabilnim.
• Obezbedite zatvoreno mesto za odmor. Otvoren ležaj na promaji ne zadržava toplotu - zatvorena kućica, poput našeg modela Mondo, pravi mali mikroklimat u kom pas ne gubi toplotu tako brzo.
• Pratite trajanje. Ako drhtanje potraje duže od pola sata bez jasnog okidača, ili se ponavlja iz dana u dan, to je razlog za poziv veterinaru.

Sledeći put kad vaš sitni pas zadrhti, pre nego što posegnete za dekom, pogledajte kontekst - da li je baš tad neko pozvonio na vrata, da li je obrok kasnio, da li je pod hladan. Odgovor je skoro uvek tu, samo treba znati gde da ga tražite.